ТРАДИЦИЈА ДУГА ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА


Медицинска школа на Звездари има традицију дугу 90 година у школовању кадра здравствене струке. Као таква је била прва установа на Балкану овог типа. Основана је 1921. године као Школа за нудиље, ангажовањем Друштва црвеног крста из Женеве и Друштва црвеног крста из Београда, а на предлог др Ридера шефа америчке мисије. Сврха оснивања Школе је била  школовање наших медицинских кадрова који би заменили медицинске сестре из иностранства по њиховом одласку из земље. Прва директорка школе је била Енглескиња Мис Едит Њутн. У почетку Школа је школовала само за занимање медицинске сестре, а од 1946. године започето је школовање и других профила здравствене струке.

Почеци наставе у Школи везују се за 1. новембар 1921. године. Школовање је трајало две и по године.  

За пријем у Школу за нудиље кандидаткиње су морале да испуне следеће услове: да имају завршена најмање четири разреда гимназије, да су здраве и «снажне», да имају лекарско уверење о здрављу, положен пријемни испит из писмених састава и да нису млађе од 18 нити старије од 30 година. Кандидаткиње су морале да буду девојке или удовице без деце. Уз молбу при упису у Школу морале су да приложе и уверење о владању и доказе шта су до сада радиле. Министарство народног здравља, у свом акту од 01.06.1921. године свим свршеним ученицама обезбедило је сталну службу, плату и додатке као и право на пензију. Први предавачи у Школи су били са Медицинског факултета, лекари Војне болнице и Централно-хигијенског завода. Била су то еминентна имена из медицинских и других наука: Костић др Александар, Амброжић др Матија, Костић др Смиља, Милошевић др Сима, Нижетић др Здравко, Белић др Александар, Ружичић др Урош, Вујић др Петар, Тодоровић др Коста, Косановић др Богдан, Пирц др Бојан, Ристић др Војислав...

У јуну 1924. године школовање је завршило 18 ученица и то су прве дипломиране медицинске сестре у земљи. Цитат из Гласника Друштва Црвеног крста: «На дан 28. јуна 1924. године дипломирало је прво коло од 18 нудиља. Већим делом распоређене су у санитетске установе у Јужној Србији, две су послате о трошку Рокфелерове фондације у Америку, а једна о трошку Лиге у Енглеску ради усавршавања».

Школа за нудиље, док није добила нову зграду, била је смештена на спрату у Улици Краља Милутина бр. 71 а део часова је одржаван у Бирчаниновој улици бр. 9. У нову зграду У Делиградској улици бр. 31 Школа се уселила 07.06.1923. године. Школа је свечано отворена у присуству Његове Светлости Патријарха Српског и представника Црвеног крста. Ученице су живеле у интернату, а у Школу и на пракси су носиле обавезно службено одело /униформу/. Прве генерације дипломираних ученика радиле су у тиму заједно са лекарима у новонасталим антитуберкулозним диспанзерима, антималаричним станицама, школским поликлиникама и зубним амбулантама. Истовремено су имале и тежак задатак ширења опште здравствене културе у народу.

Школа за нудиље, као прва и посебна Школа, наставила је са образовањем  медицинских сестара све до школске 1949/50. године, када се спаја са Средњом медицинском школом из Марулићеве улице бр.8. Тада се проширује делатност Школе и ученици се школују у четири образовни профила: Образовни профил за лекарске помоћнике, Образовни профил за лабораторијске техничаре, Образовни профил за фармацеутске техничаре и Образовни профил за санитарне техничаре. Овако обједињена школа добија назив Медицинска школа.

Из године у годину Школа је ишла линијом развоја, повећавао се број и ученика и наставника, оснивали су се нови одсеци, при Школи је отворен Интернат. Школа је израсла у највећу медицинску школу у земљи.

Од школске 1952/53. године формира се и Образовни профил за рентген техничаре. Oвај Образовни профил је школовао ученике до школске 1957/78. године и школовање је трајало три године. Овај образовни профил је враћен, али у трајању од четири године, школске 1979/80. године да би се због специфичности практичних вежби пребацио на Вишу медицинску школу од школске 1982/83. године.

Школске 1956/57. године започео је са радом и Образовни профил за физиотерапеуте оштећеног вида – масере. Школовање је трајало четири године и рађено је по посебном наставном програму. Школске 1961/62. године отворен је и Образовни профил за физиотерапеуте за ученике здравог вида. Школовање на овим одсецима одвијало се до преласка Школе у нову зграду школске 1964/65.г. Школи, највећој по броју ученика до тада, додељена је зграда на Звездари, која је тада почела да се гради на запуштеној локацији, крајње некултивисаном простору испод Звездарске шуме.

Када су ђаци и професори ушли у зграду, крај се пробудио и препородио, на утринама су почеле да ничу улице нових стамбених зграда. Прорадиле су линије градског превоза, град је одједном постао ближи. Убрзо је и простор око школске зграде претворен у диван парк и узорно школско двориште са спортским теренима које је од стране Министраства просвете и разних Еколошких удружења више пута проглашавано за најуређеније школско двориште у граду. У  овако сређеној школској згради школују се и дан данас ученици Медицинске школе.

Образовање здравствених кадрова настављено је у новој Школи у четири Образовни профила који постоје и данас: Образовни профил за медицинске сестре- техничаре, Образовни профил за фармацеутске техничаре, Образовни профил за лабораторијске техничаре и Образовни профил за санитарно-еколошке техничаре.

На захтев Републичког завода за међународну просветну и културно-техничку сарадњу, 1977. године при Школи је отворен Образовни профил протетичара и ортотичара за Либијске држављане. Са завршетком школовања прве генерације, прекинуто је школовање на овом смеру.

Школске 1995/96. године Школа је отворила своја истурена одељења у Врању и школовала ученике за занимање медицинска сестра-техничар све до школске 1999/2000. године, када је због великог интересовања и потреба средине, а захваљујући добро постављеним основама и опремљеним кабинетима за практичну наставу, формирана као самостална Медицинска школа у Врању. У формирању ове Школе учествовали су наставници практичне наставе Школе на челу са Вером Вилотић и тадашњи директор Школе Љиљана Вићентијевић.

Школске 2000/01. године Школа је одлуком Владе СР Србије и Министарства просвете отворила по једно истурено одељење Медицинских сестара-техничара и Фармацеутских техничара при Хемијској школи у Вршцу. Од школске 2003/04. године ова одељења нису више у саставу Школе.

Школске 1988/89. године, Школа је верификована, од стране надлежних органа, за остваривање Програма образовања на V степену за занимања: Медицинска сестра-техничар за реанимацију и интензивну негу, Медицинска сестра техничар за рад у офталмолошкој служби и Медицинска сестра техничар за рад у трансфузији крви. 

Поред редовног школовања Школа обезбеђује и образовање одраслих у облику преквалификације за постојећа занимања у Школи на IV степену /са завршеног истог степена стручне спреме/. 

Од школске 2003/04. године Школа  активно учествује у реформи школства са једним огледним одељењем у Образовни профилу лабораторијских техничара. У конципирању и изради нових наставних курикулума учествовали су наставници Школе. 

За пружање здравствене помоћи ученицима Школа је имала школску амбуланту још у Делиградској улици од школске 1951/52. године. Потом је при преласку у нову зграду у сарадњи са Домом Здравља Звездара отворена педијатријска и стоматолошка амбуланта. Школске 1995/96.г. Захваљујући разумевању Министарства здравља, Школа је проширила своју делатност отварањем сопствене здравствене станице и тако постала просветно-здравствена, установа једина у земљи. Здравствену заштиту и ученицима и запосленима пружала су два лекара, лекар специјалиста педијатар и лекар опште праксе, два стоматолога и четири медицинске сестре. Здравствена станица је била смештена у посебном делу школске зграде, са свим потребним просторијама, просторијом за хитне интервенције и чекаоницом. Здравствена станица је угашена 2004. године. Данас се поново улажу напори да се оствари сарадња са Домом здравља «Звездара» и здравствена станица обнови у функцији превентивног здравственог рада са ученицима.